"Politika" 16.maj 2005.

НОВИ ВЕТРОВИ МЕЂУ СРБИМА У БРИТАНИЈИ

Слога са Острва

Српски савет Велике Британије помирио све српске опције.
– Млади и успешни људи на челу. – Главни циљ Српски културни центар у Лондону
Глас од некуда из света да су се „Срби сложили” несвакидашња је вест. Када тако помирене сународника воде млади, паметни и школовани људи од којих већина још није напунила ни тридесету, и када су сви заједно решени да им један од главних циљева буде отварање Српског културног центра, онда је несумњиво реч о новим ветровима у српској дијаспори.

Управо такве вести стижу ових дана из српске заједнице у Великој Британији, из једне од најстаријих дијаспора у Европи, до пре неколико година превасходно састављеној од политичке емиграције и пословично разједињеној у више малих и неутицајних етничких организација.

Неда Малетић, магистар драматургије, преводилац, донедавни први секретар амбасаде СЦГ у Лондону и неформални ПР Српског савета Велике Британије, каже да на Острву почиње да функционише модел који би многим српским заједницама у Европи могао да послужи као успешан пелцер.

Писмо на хиљаду адреса

– Српски савет Велике Британије је независна, непрофитна и неполитичка организација. Настао је из потребе да више од 70 хиљада Срба, колико се процењује да их живи у овој земљи, добију једно ауторитативно тело које ће их представљати и пред матицом и пред британским институцијама.

Већина српских опција, које су дуго изгледале неспојиве, успеле су да се помире, уз опаску да ће свака од њих задржати своје специфичности. Али, преовладао је саборни дух на оним питањима око којих нема спорења, а то је помоћ Србији и подршка Србима који живе у Британији. Решен је и најтежи проблем за овакве послове, преброђен је генерацијски јаз.

– У Британији имамо једну од интелектуално јачих групација у расејању. Данас је већи део тих људи добро етаблиран у енглеско друштво, имају посао и децу. И нарочито они који имају малу децу постају заинтересовани шта ми као заједница можемо да им пружимо. Негде средином деведесетих они су били заузети својом борбом за опстанак, док су данас окренути интересима заједнице. Уз то, нама је циљ да створимо оквир унутар кога ћемо моћи да преносимо нашу културу и да је презентирамо Британцима. Настојимо да елиминишемо језичку баријеру према њима, јер је очито да они воле да дођу и слушају нашу музику, да присуствују нашим црквеним свечаностима – истиче Неда Малетић.

У Управном одбору Савета је 16 чланова, од којих је више од половине млађих људи, а основни критеријум да се дође на листу, за коју се гласало широм Велике Британије, где год има Срба, био је да су кандидати направили неко достигнуће било професионално у Британији, било у српској заједници, као и да остали виде да су они ангажовани и да предводе нашу етничку организацију. На челу је Петар Јанковић, пословни човек који скоро 40 година живи у Енглеској, познат по свом ангажовању и са ауторитетом који може успешно да преброди досадашње поделе међу сународницима.

Носиоци краљичиног ордена

Међу члановима је и једино двоје Срба добитници једног од највиших признања у Великој Британији Member of British Empire, коју краљица додељује једном годишње за допринос британском друштву. То су Олга Станојловић, ћерка старог српског емигранта, која је свој резултат остварила радећи у Британском савету и Иван Алексић, индустријалац који је своју фабрику пренео у Србију.

Ту су и Марко Нинковић, адвокат из чувене београдске адвокатске фамилије, Милош Стефановић, перспективни стручњак запослен у Сити банци, Маја Момчиловић Џордан, пијаниста и особа која окупља уметнички свет српског порекла, др Милена Костић, лекарка и добровољна наставница у српској школи, Никола Чобић, један од најбољих песника дијаспоре, који је покренуо са Британцима књижевни часопис „Вулф” у чијем се сваком броју појави макар по једно српско име, Милица Хаувел, запослена у Лондонској економској школи, ту је Гордана Милер главна за позоришне представе, Марко Краљевић који је успешан у лондонском ситију, протођакон Ђорђе Чекеревац...

– Млади, неоптерећени прошлошћу, опредељени да раде модерно и да прикажу неку модерну Србију својим новим суграђанима могли су да се окупе и крену ка заједничком циљу – вели наша саговорница.

А један од најважнијих циљева им је, поред постављања спомен-плоча на зграде у којима су некада живели Црњански и Пекић, отварање СКЦ-а, Српског културног центра.

– Лондон је лонац многих етничких група и зато је важно да као и други имамо свој културни центар. Ако немате велики излог ваше културе у Лондону, нисте ништа урадили. Видимо тај центар као неку врсту књижаре – галерије за младе људе. За ту намену треба нам 150 хиљада евра годишње и мислимо да тај трошак не би морао да падне само на плећа дијаспоре, већ би и матица могла да помогне, за шта смо ми понудили пројекте у неколико министарстава – поручује на крају Неда Малетић.

Радивоје Петровић


Српски савет Велике Британије у посети Конгресу српског уједињења у Београду

26. април 2005.

Канцеларију КСУ у Београду посетили су председник Српског савета Велике Британије г. Петар Јанковић и гђа Неда Малетић из Велике Британије. У срдачном разговору размотрене су специфичности и размењена искуства енглеске и америчке дијаспоре.

Према проценама, у Великој Британији живи преко 70.000 Срба па је, почетком 2004. године у Лондону основан Српски савет Велике Британије, из потребе да организовано представљају интересе наше дијаспоре у односима са матицом али и британским институцијама. До сада је Савет имао две велике акције, са циљем да српску културу промовишу у Великој Британији: постављање спомен плоче Милошу Црњанском, на згради у којој је и сам својевремено живео и сакупљање помоћи за обнову манастира Хиландар, где је у сарадњи са многим српским организацијама, сакупљено преко 40.000 фунти.

Чланови Савета похвалили су активности Конгреса, нарочито Интернет сајт и наш недељни преглед вести, и изразили жељу да направе исто за своју организацију.

На слици: Представници Савета Н. Малетић и П. Јанковић и М. Арежина, КСУ